Rosenkranc i Gildenstern

Rosenkranc i Gildenstern
Likovi iz Hamleta

Rosenkranc i Gildenstern su likovi u tragediji Vilijama Šekspira “Hamlet”. Oni su Hamletovi drugovi iz detinjstva, koje je kralj Klavdije pozvao kako bi skrenuli princa sa njegove očigledne ludosti i, ako je moguće, saznali njen uzrok. Likovi su oživljeni u satiri V. S. Gilberta, “Rosencrantz and Guildenstern”, i kao otuđeni junaci u apsurdnoj drami Toma Stoparda “Rosencrantz and Guildenstern Are Dead”, koja je adaptirana u film.

Šekspirov Hamlet
Imena
Rosenkranc (“ruža venac”) i Gyldenstjerne/Gyllenstierna (“zlatna zvezda”) su bila imena danskih (i norveških, i švedskih) plemićkih porodica iz 16. veka; zapisi sa danske kraljevske krunidbe iz 1596. pokazuju da je jedna desetina aristokrata koji su učestvovali nosila jedno ili drugo ime. James Voelkel sugeriše da su likovi dobili imena po Frederiku Rosenkrancu i Knudu Gyldenstierneu, rođacima Tiko Brahea koji su posetili Englesku 1592.

Većina likova u Hamletu ima klasična imena, za razliku od “posebno danskih” imena Rosenkranca i Gildensterna. Imena su bila uobičajena na dvoru Frederika II i Kristijana IV, kao i na Univerzitetu u Vitenbergu, ustanovi gde je Hamlet navodno studirao (on ih naziva “moji školski drugovi”).

Pojavljivanja

U Hamletu, Rosenkranc i Gildenstern se uvek pojavljuju kao par, osim u izdanjima koja prate tekst iz Prvog folija, gde Gildenstern ulazi četiri stiha posle Rosenkranca u Činu IV, Sceni 3.

Dva dvorjanina se prvi put pojavljuju u Činu II, Sceni 2, gde pokušavaju da se poverljivo približe princu Hamletu, njihovom drugu iz detinjstva. Uljudni i dvorjanski jezik koji koriste odmah ih uspostavlja kao laskavce koji zapravo služe kao špijuni za korumpiranog kralja Klavdija, Hamletovog strica, koji je uzurpirao tron i stalno pokušava da kontroliše svog nećaka. Hamlet ih dočekuje kao “izvanredne dobre prijatelje”, ali, prozirući njihovu masku, komentariše da neće “pošteno postupati” prema njemu u vezi sa njihovom misijom. Shvatajući da nema saveznika osim Horacija, Hamlet im daje govor “Kakvo je remek-delo čovek”.

U Činu III, Hamlet izgleda da prestaje da se pretvara da su prijatelji, hladno ih odbacujući u Sceni 2. Stih 319 je možda jedini put kada koristi kraljevsko “mi” u predstavi, iako možda govori i drugoj osobi prisutnoj na sceni, Horaciju, sa kojim je Hamlet prvi put video duha o kojem razgovaraju. Svojoj majci, komentariše u Sceni 4 da “ću im verovati kao zmijama otrovnicama.”

Kada Hamlet ubije Polonija, Klavdije regrutuje Rosenkranca i Gildensterna da isprate Hamleta u Englesku, dajući im pismo za kralja Engleske sa uputstvima da Hamleta ubiju. (Izgleda da nisu svesni sadržaja pisma, mada Šekspir to nikada eksplicitno ne kaže.) Tokom putovanja, nepovjerljivi Hamlet pronalazi i prepisuje pismo, naređujući izvršiocu da umesto toga ubije Rosenkranca i Gildensterna. Kada njihov brod napadnu pirati, Hamlet se vraća u Dansku, ostavljajući Rosenkranca i Gildensterna da umru; komentariše u Činu V, Sceni 2 da “Nisu mi na savesti; njihov poraz / Raste iz njihove sopstvene insinuacije.” Ambasadori koji se kasnije vraćaju izveštavaju da “Rosenkranc i Gildenstern su mrtvi.”

Funkcija

Kao agenti korupcije koja zaražava dvor, Rosenkranc i Gildenstern doprinose uspostavljanju sukoba između Hamleta i Klavdija. Šekspir očekuje da će publika ceniti poetsku pravdu njihove smrti: iako su verovatno nesvesni smrtonosnog sadržaja pisma koje nose u Englesku i, u toj meri, nevine žrtve Hamletove osvete, vide se kao da su dobili zasluženu kaznu za svoje učešće u Klavdijevim intrigama.

Gilbertov “Rosencrantz and Guildenstern”

Glavni članak: Rosencrantz and Guildenstern (play)

Komad V. S. Gilberta (1874) je komedija u kojoj Rosenkranc planira sa svojim prijateljem Gildensternom da se reši Hamleta, kako bi se Rosenkranc mogao oženiti Ofelijom. Otkrivaju da je Klavdije napisao predstavu. Kraljevsko delo je toliko sramotno loše da je Klavdije odredio da svaki koji to spomene mora biti pogubljen. Oni dobijaju rukopis i ubeđuju Hamleta da ga izvede. Kada to uradi, Klavdije odredi da mora umreti, ali na kraju bude ubeđen da ga protera u Englesku. Rosenkranc i Ofelija sada mogu biti zajedno.

Stoppardov “Rosencrantz and Guildenstern Are Dead”

Glavni članak: Rosencrantz and Guildenstern Are Dead

Takođe pogledajte: Rosencrantz & Guildenstern Are Dead (film)

Kao protagonisti drame i filma Toma Stoparda, oni su zbunjeni događajima u Hamletu i čini se da nisu svesni svoje uloge u većoj drami. Predstava je prvenstveno komedija, ali često dolaze do dubokih filozofskih istina kroz svoje besmislene razgovore. U filmu, Rosenkranc izmišlja sendvič i otkriva gravitaciju i zapreminu, među ostalim stvarima. Likovi se udaljuju od svojih epifanija jednako brzo kao što do njih dolaze.

Ponekad jedan izgleda prosvetljeniji od drugog—ali tu prosvetljenost razmenjuju tokom drame. Stoppard je takođe prepunio svoju predstavu šalama koje se odnose na uobičajenu tendenciju glumaca da zamenjuju Rosenkranca i Gildensterna tokom predstave jer su likovi praktično identični. To čini tako što Rosenkranc i Gildenstern nisu sigurni ko je ko, kao i da ih drugi igrači (Klavdije, Hamlet, Gertruda) često nazivaju pogrešnim imenima. Zbog sličnosti predstave sa “Čekajući Godoa”, Rosenkranc se ponekad poredi sa Estragonom (jednim od skitnica koji čekaju Godoa), koji deli njegovu nejasnu percepciju stvarnosti, dok Gildenstern parira Vladimiru, koji deli njegovu analitičku percepciju.